Живот на ивици

Прво издање књиге "Живот на ивици" одавно је распродато и овенчано бројним признањима. Тема коју обрађује занимљива је  за научну и стручну заједницу, а свакако би могла бити и значајна литература за све доносиоце одлука које се тичу развоја града, стамбене кризе која и данас највише угрожава управо сиромашно становништво. Књига је намењена и свим  заљубљеницима у Београд и његове мале и велике приче... Занимљиво је и поменути да су инспирацују за свој рад у овој књизи нашли и аутори гледане серије "Сенке над Балканом", чији се велики део радње одвија управо у за ту прилику реконструисаној сиротињској Јатаган мали.
..................
Монографија "Живот на ивици" представља комплексну, мултидисциплинарну, компаративну и системску студију изузетно актуелне, али до сада у великој мери запостављене истраживачке области. Проучавајући феномен становања нижих друштвених слојева, ауторка је сабрала сву до сада познату грађу о становању сиротиње и допунила је резултатима обимног архивског, теоријског и теренског истраживања засновног на проучавању и тумачењу оригиналних извора.

С једне стране, као својеврсан увид у специфична питања сопственог наслеђа, представља велики допринос проучавању историје (анонимне) архитектуре српске престонице. С друге, одише савременошћу, актуелношћу и аутентичношћу. Она, у ствари, указује креаторима актуелне урбане политике на искуства негдашњег Београда, показујући да из његове ретроспективе, из искуства прошлости, може много да се уради и за његову данашњу перспективу, за градоградњу – достојну човека, а посебно оног кога најчешће заборавља убрзана и неправедна историја. Зато актуелна урбана политика транзиционог друштва може наћи у овом делу важне подстицаје да се превладају и стамбена криза и изразите стамбене неједнакости, а нарочито формирање нових „стамбених класа”.
(Из приказа књиге Живот на ивици, Ратко Божовић, Архитектура и урбанизам, Београд, 2012)
......................

Др Злата Вуксановић-Мацура је дипломирала, магистрирала и докторирала на Архитектонском факултету у Београд. Њен професионални рад је усмерен ка области социјалног становања, као и историји становања и развоја града. Познавалац је актуелних приступа социјалном становању у свету, посебно оних које заговарају Уједињене нације, као и проблематике социјалног становања у Европи, и изазова који стоје пред овом проблематиком у нашој земљи. Учествовала је у изради неколико националних стратешких докумената у области социјалног становања, становања Рома и социјалне инклузије и објавила више радова у домаћим и страним научним и стручним зборницима и часописима. Члан је већег броја међународних и домаћих радних тела везаних за социјално становање. Ради као научни сарадник у Географском институту "Јован Цвијић", САНУ.