OD IDEJE DO REALIZACIJE – SALT LAKE CITY STVARANJE NOVO GRADA
Серијал Архитектура у контексту 5
Среда, 12.6. у 18.00 сати
ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ – SALT LAKE CITY СТВАРАЊЕ НОВО ГРАДА
Учествују: Мила Пуцар, модератор и Добривоје Тошковић, архитекта
Каква је била позиција југословенског грађевинарства у свету између шездесетих и осамдесетих година прошлог века, како су земље у развоју прихватале наше експерте, питања су о којима ће бити речи у разговору са архитектом Добривојем Тошковићем у још једном од разговора из серијала „Архитектура у контексту“.Несумњиво најзначајније култно дело из опуса Добривоја Тошковића је остварење Мастер плана БИДХАНAГАР као оазе реда и мира у подручју Калкуте, која се у студији са ETH универзитета из Цириха, наводи као је SALT LAKE CITY (BIDHANAGAR) AN IDEAL CITY JUST COMPLETED, а у свом закључку истиче да је SALT LAKE CITY A SUCCESSFUL STORY. Ово признање према оцени Жака Херцога и Пјера де Мерона из истог Института, има историјски значај, јер су идеје решавања проблема индустријског града остварене.О свом раду, искуствима, изазовима, лепоти стварања, наградама, причама о различитим културама и сусретима са највишим званичницима земаља у којима је радио, али и сусретима са локалним становништвом које живи у граду који је он конципирао, као и омногим другим темама разговараће са архитектом Милом Пуцар.Током разговора биће приказан документарни филм ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ – SALT LAKE CITY СТВАРАЊЕ НОВОГ ГРАДА, режија: Миомир Мики Стаменковић, Драгана Сотировски и Јовица Крстић, 2012.
....................................
Добривоје Тошковић је све академске титуле стакао на архитектонском факултету, Универзитета у Београду. Професионалну каријеру почео у КМГ „ТРУДБЕНИК“, затим прелази у биро предузећа „Иван Милутиновић“ у својству главног архитекте. Са овим предузећем учествује на међународном конкурсу за Мастер План Нове Калкуте у Индији, где добија прву награду 1964.год. Даљи рад је везан за Либију где је био у својству регионалног планера Триполитаније (1966-1970). Потом, изабран је за директора урбанистичког планирања Републике Танзаније (1970-1972). По повратку у Србију ради у Заводу за урбанизам, а затим у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, где до одласка у пензију ради као научни саветник. Наставну активност започео је на Географском факултету у Београду, потом је био професор на Департменту за архитектуру универзитета у Мосулу, Ирак, био је наставник и продекан на Интернационалном Мастер Програму на Факултету за архитектуру, Универзитета у Хелсинкију. Предавао је и на Архитектонско-грађевинском факултету у Бањалуци, затим на EPCD (Европски Центар за мир и развој) Универзитета УН у Београду. За свој рад награђиван је бројним стручним признањима и наградама у земљи и иностранству. Редовније члан Академије Инжењерских наука Србије (АИНС). Аутор је бројних књига и монографија.