Društvo arhitekata Beograda

Beograd, Kneza Miloša 7a/III, tel 011/3230 059, tel-fax 011/3239 754 e-mail: sas-dab@EUnet.rs

SuperNatural eko paviljon - izložba konkursnih radova

Izložba radova iz drugog kruga konkursa

 

Krajem 2009. godine  raspisan je konkurs za Supernatural eko paviljon. Koliko je ova tema aktuelna i koliko je interesovanje mladih arhitekata za ovu temu veliko vidi se po broju pristiglih radova – 96. Konkurs je bio koncipiran kao dvostepeni. Nakon prvog kruga izabrano je 12 finalista koji su se kroz radionicu pripremali za javnu odbranu radova održanu 19 februara.

 

Istraživanja kažu da je građevinska industrija prva na listi po emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Upravo to je razlog zašto zelene odnosno održive (sustainable) tendencije u arhitekturi i građevinarstvu postaju sve aktuelnije teme. Supernatural kao ekološki pokret ove godine daje svoj doprinos očuvanju planete kroz obrazovanje mladih arhitekata.  Krajem 2009. godine  raspisan je konkurs za Supernatural eko paviljon. Koliko je ova tema aktuelna i koliko je interesovanje mladih arhitekata za ovu temu veliko vidi se po broju pristiglih radova – 96. Konkurs je bio koncipiran kao dvostepeni, odnosno nakon prvog kruga izabrano je 12 finalista koji su kroz radionicu koju je vodio beogradski studio 4od7 Arhitekturai u saradnji sa  gostujućim predavačima/konsultantima razvijali svoje projekte za javnu odbranu održanu 19 februara. Tokom radionice učesnici su imali prilike da čuju strucnjake iz zemlje i inostranstva na temu održivog razvoja (Ranko Bozović, Branimir Jovanović, Studio Od Do, Expeditio, Edouard Francois). Nakon drugog kruga odabrano je 5 rešenja od kojih se izvodi prvonagradjeni paviljon dizajn studija Kako Ko (Vesna Pejović, Jelena Milojević i Vladimir Bevc). Paviljon ce biti postavljen od 19. do 24. aprila  na Kalemegdanu i naravno tokom Supernatural festivala 25. aprila na Hajdučkoj cesmi. http://www.supernaturalfest.com/

 

Dve jednakovredne prve nagrade

 

Autori: Kako.ko | Vesna Pejović, Vladimir Bevc, Jelena Milojević | rad koji se izvodi

 

Autor:  Ivana Petruševski

Ekometla

Ideja projekta je budjenje svesti ljudi o ekologiji i potrebi promena naših ponašanja radi bolje interakcije sa planetom Zemljom. Elementi koji vise formiraju pikselizovanu dvostruko zakrivljenu površ koja se menja prema obrascu koji je objašnjen u daljem tekstu i tako ostvaruju prostor unutar vlasi u kome se može boraviti. Ulazeći u taj prostor paviljona, ljudi postaju deo ekološke metle. Projekat koristi priodne materijale - primarno kanap, i promoviše mehanizaciju za koju nije potrebana električna energija – paviljon je interaktivan, povlačenjem kanapa menjaju se njegove formacije (1)za izložbu, (2)za predavanja i (3)neformalna okupljanja. Izmene formacija se ostvaraju promenama dužina kanapa pomoću osovina sa krilima koje se okreću u odnosu na povlačenja kanapa unutar samog paviljona. Formacija (1)za izložbu ima maksimalnu površinu zida za izlaganje, dva spojena prostora, formacija (2)za predavanja ima maksimalnu zapreminu splobodnog prostora i površinu osnove, formacija (3)neformalna okupljanja se otvara ka spoljašndab14ti, ulazni i izlazni zid, tako da se može sagledati iz spoljašndab14ti i primiti najveći broj ljudi.

 

Treća nagrada

Autori:  Jelena Pančevac, Žarko Uzelac

Ideja paviljona je da se upotrebljeni materijal za izgradnju ne uništava tokom izgradnje. Materijal koji se koristi su: drvene daske, sarke, tekstilne trake i platno, tako da ceo paviljon može da se sklopi i rasklopi pomoću šrafcigera u roku od dva dana bez prethodne pripreme materijala.

 

Dva jednakovredna otkupa

Autori: Lalovć Aleksandar, Radulović Vladimir, Stevanović Nikola

 

Koncept paviljona zasnovan je na ideji o efemernoj arhitekturi i hipotezi da je arhitektura uvek nametnuta prirodi.

Cilj projekta  je kreirati paviljon koji  ne pokusava da se uklopi u okruzenje svojim fizičkim karakteristikama već  ističe njegove kvalitete.

Svetlost , vazduh, kiša…

Odgovor na cilj projekta I na hipotezu da je arhitektura uvek  nametnuta prirodi, zasniva se na primeni elemenata transformacije, transparentnosti i korišćenju prirodnih materijala, koji za rezultat imaju paviljon kao  efemernu opnu.

efemerno - transformabilno, nepostojano, prolazno, pojmovno....

Efemerna opna materijalizovana je sistemom tkanja kojim se omogucavaju razlišiti nivoi transparentnosti I transformabilnosti.

Transformacija paviljona omogućava programsku fleksibilnost  - auditorijum / izlozbeni prostor.

 

Autori: Nemanja Kordić , Ivana Damjanović

 

Paviljon je insiprisan arhitekturom koju stvaraju životinjske zajednice u prirodi. Analiziran je proces kruženja materije u prirodi na primerima životnih ciklusa zajednica: mrava, pčela, ljudi i drveća. Odatle je proizasla  ideja  kreiranja  mesta okupljanja jedne “instant zajednice” gde se odvija razmena  ideja o ekologiji. Forma tog mesta, odnosno paviljona se u skladu sa funkcionalnim zahtevima generiše po principima prirodnog rasta.  Arhitektura prirode i rast biljaka i životinja se zasnivaju se na integraciji u okruženje i prilagođavanju, pa je i rast strukture paviljona koncipiran tako da je vezan za teren na kome se nalazi i njegove horizontalne lamele rastu nalik izohipsama jednog brda(makro plan) ili mravinjaka (mikro plan) .

Prostor paviljona je koncipiran kao prolazan i može da se koristi iznutra i spolja, ne odvajajući posetioca od prirodnog okruženja. Mobilijar je integrisan u fasadu što omogućava da paviljon funkconiše sam za sebe kao celovita struktura bez potrebe za dodatnim elemenima nameštaja.  Svojim oblikom on pravi mesto za odmor, izložbeni prostor, za predavanja na tribinama koje definiše fasada.

Konstruktivno rešenje  čini sistem dekomponovanih diskontinualnih rebara koja su naizgled nasumično postavljena. Zapravo je reč o sistemu konstruktivnih elemanata koji se progušćuju/proređuju u zavisnosti od statičkih i funkcionalnih zahteva prostora, i prema određenim pravilima (nalik onima koja definušu rast drveća) i mogućim pozicijama u usvojenom rasteru koji čine 72 ose.

 

Pohvala žirija

 

Autori: explode | Nataša Janković, Aleksandar Kušić, Mladen Pešić

Twister paviljon

Koncept paviljona predstavlja direktan odgovor na programske zahteve definisane na nivou konkursnog raspisa. Konkursni zahtevi pozivali su na formiranje ekološkog paviljona, koji bi se koristio za okuplljanja, predavanja I izložbe, na površini od 35 m2. Koncept paviljona podrazumevao je rešenje koje bi omogućavalo programsku promenjivost, spolja - unutra, aktivno – pasivno, uz maksimalnu moguću raznovrsnost ostvarivanja programskih pretpostavki konkursa. S obzirom na činjenicu da je takav sklop zahteva, gotovo nemoguće, realizovati u zadatoj kvadraturi, autori su formirali paviljon, koji poseduje mogućnost uvrtanja, omogućavajući programske promene – TWISTER paviljon…

Paviljon je definisan primenom jednostavne generičke logike, koja je omogućavala ispunjavanje programskih zahteva, uz očuvanje elementarne statičke stabilnosti. Paviljon ima četiri položaja…

Mogućnost uvrtanja ( rotiranja ) paviljona omogućuje različite scenarije korišćenja paviljona, minimizira troškove izgradnje, prevoza I radne snage, svrstvajući koncept objekta u kategoriju održivog…

Konstrukcija paviljona je drvena, sa poprečnim ramovima, učvršćenim u podužnom smeru sekundarnom konstrukcijom, uz oblogu, spoljašnju I unutrašnju, od OSB ploča…

 

Radovi koji nisu nagrađeni

 

Autori : Jelena Ilić , Bojana Dojčinović , Marina višnjić , Branislav radovanović , Djordje krstanić , Ivko rakić

 

Forma paviljona upućuje na KUĆU, čovekovo stanište, zaklon, mesto življenja. Racionalnom upotrebom prirodnih dobara i ekonomičhnošću u njihovoj ekploaticiji, produžavanjem upotrebne vrednosti pojedinih stvari, takvo okruženje će se zaštiti i očuvati. Pre odbacivanja raznih tehnoloških proizvoda, potrebno je proveriti mogu li se oni i dalje koristiti. Ako su proizvodi neupotrebivi, poželjno ih je zbrinuti na ekološki prihvatljiv način, time se štiti priroda i odgovorno postupa sa otpadom.

Estetika lepog pokreće kreativnost i u razmišljanju. Svest posmatrača se pospešuje da detektuje problem, da pronadje rešenje. Tu nastupa i mentalna reciklaža. Da li će se paviljon čitati samo kao gomila smeća na uredjenoj matrici ili mehanizam koji vodi ka osvešćivanju? Sve sto paviljon objedinjuje je reciklaža, sve što smatramo smećem ili stvarima koje su odslužile svojoj prvobitnoj svrsi stavlja se pod lupu preispitivanja. Uključivanjem kreativnosti u taj proces, većinu odbačenih stvari moguće je vratiti u upotrebu.

Paviljon je zamisljen kao svojevrstan EKO SPAJZ, na njegove police se uredno, sistematski slazu i rasporedjuju različiti tipovi iskorišćenih stvari... tegle, flaše, čepovi, stare lampe, televizori… Ključne pozicije su volumetrijski naglašene i tu se izlažu, predmeti koji su već prosli tretman reupotrebe: lampe od flaša, nakit od starih viljušaka... Svi posmatrači biće pozvani da se i aktivno uključe u process renamene na licu mesta, bilo da doniraju stvari koje se mogu iskoristiti, bilo da imaju neke ideje ili žele prisvojiti neki od izloženih predmeta.

Po završetku manifestacije, skelet može ostati da podseća na poruku koju nosi, može biti postavljen na nekom dečijem igralištu, a povremeno i ponovo poslužiti kao okvir u kom će se prikazati neke nove ideje o reupotrebi odbačenih stvari.

 

Autori: Tamara Sekulic, Milena Vuckovic

Koncept |Paviljon je koncipiran na ideji iskorišćavanja, odnosno ponovnoj upotrebi proizvoda koji su odbačeni. Fasada je izradjena od modularnog sklopa kišobrana, modifikovanih na 4 strane, kako bi se što lakše uklopili u pravougaonu matricu.

Konstrukcija |Daljom razradom bilo je nužno osmisliti adekvatan konstruktivni sklop. Odabrale smo montažne Al profile – za gips-kartonske zidove – fabrički profilisane tako da se lako medjusobno povezuju vijcima. Umnožavanje tipskih elemenata povećava stabilnost strukture. Pri tlu profili su ukrućeni dodatnim horizontalnim profilom koji povezuje skelet i sprečava urušavanje.

Kišobrani su užljebljeni u profile. Po svojoj strukturi kišobrani su otporni na nepovoljne vremenske prilike i time pružaju adekvatnu zaštitu posetilaca, ujedno propuštajući dovoljnu količinu svetlosti usled svoje transparentnosti.

Ovakva konstruktivna konfiguracija omogućava laku montažu i demontažu pailjona.

Tehnologija |Pri razmatranju tehnoloških aspekata okrenule smo se kanalisanju energije koja se lako stvara.

Upotrebom LED osvetljenja postiže se adekvatan stepen osvetljenosti unutar paviljona. Izvor napajanja čine bicikli koji će biti pokretani ljudskim izvorom energije, a zatim će energija kroz sistem akumulatora, transformatora i generatora biti prevedena u električnu i napokon svetlosnu energiju.

Generator na biciklu proizvodi oko 3 W, što je dovoljno za pokretanje jedne LED sijalice snage adekvatne klasičnoj sijalici od 45 W.

studija održivosti |Paviljon je oblikovan tako da se omogući prirodno provetravanje celine eleminišući negativne uticaje zagrevanja. Prepuštanjem jedne krovne ravni nad drugom oformljen je procep koji izvlači topao vazduh i uvodi svež. Ulazne partije omogućavaju podužno provetravanje kroz paviljon i izmenu vazduha, dok smicanjem ulaza je smanjena brzina protoka vazduha da bi se izbegao neprijatan efekat vetra.

Delimična transparentnost kišobrana propušta dovoljnu količinu svetlosti unutar paviljona.

Izbegavanjem medjusobnog spajanja kišobrana omogućeno je da te strukture rade nezavistno jedna od druge, ujedno izbegavajući efekat jedra što bi doprinelo narušavanju stabilnosti paviljona.

 

Autor: Branislav Spasojević

logo
Društvo arhitekata Beograda
Beograd , Kneza Miloša 7a/III
Tel 011/3230 059,
tel-fax 011/3239 754
E-mail: sas-dab@EUnet.rs
Pratite DAB

Facebook
Twitter
DAB  programi i inicijative

Bina