Raspisi studentskih konkursa u Srbiju najčešće stižu iz drugih zemalja regiona. Interesovanje za ovakav vid proizvodnje i provere arhitektonskih rešenja izgleda nedostaje sa obe strane. Investitori se retko odlučuju na saradnju sa studentima, a čak i kada se raspis konkursa pojavi studenti se teško odlučuju za učešće. Razlozi mogu biti nedostatak ambicije i poverenja, ali i motivacije.

U maju 2009. u saradnji renomiranog domaćeg modnog dizajnera i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, objavljen je konkurs za izradu idejnog rešenja enterijera prodavnice odeće u strogom centru Beograda. Za cilj konkursa postavljeno je transponovanje već formulisanog i prepoznatljivog vizuelnog identiteta modnog kreatora na polje arhitekture, kroz projekat enterijera.

Izazov odgovaranja realnom i pritom vrlo specifičnom investitoru, konkretno definisani uslovi, ograničenja ostvarivanja zadatog programa na maloj kvadraturi, kao i neophodnost brzog reagovanja u kratkom vremenskom roku, učinili su konkurs interesantnim i inspirativnim za studente. Osim toga, u toku konkursnog roka je održano više susreta gde je sam investitor uspostavio uspešnu komunikaciju sa učesnicima. Svakako najzanimljiviji aspekt konkursa bila je mogućnost izvođenja prvonagrađenog rešenja. Pristiglo je 22 rada.

Tri konkursna rada postigla su ambijent koji je u potpunosti odgovorio željama i očekivanjima investitora, pritom koristeći sličan jezik i nudeći slična rešenja, pa je žiri dodelio 3 jednako vredne prve nagrade. Prvonagradjena rešenja predlažu koncept koji u osnovi ima ideju postizanja prostornog jedinstva, svođenjem broja elemenata na jednu dominantu, čime grade prostor snažnog identiteta. Minimalizam izraza i jednostavno shvatljiv prostor kod sva tri rada lako komuniciraju sa posmatračem, stvarajući atmosferu koja direktno korespondira vizuelnom identitetu dizajnera.

autori: no.plan / Snežana Mihajlovska, Nataša Stanaćev, Alen Spahić

“Sa željom da se izbegnu sve zamke nepravilnosti zatečenog prostora prodavnice, ali i njegovo radikalno menjanje, imajući u vidu vrlo ograničeni budžet, uvedena je zavesa kao ujedinjujući element. Njena uloga je da skloni sve ono sekundarno, i istakne u prvi plan najbitnije – ono što se prodaje. Time je pažnja kupca u radnji neometena svim onim elementima neophodnim za njeno funkcionisanje. Kabina za probe, ogledalo, ozvučenje, kasa i ambijentalno osvetljenje, iako postavljeni izvan fokusa i skriveni u lažnom zidu, ostaju na dohvat ruke. 

Meka lanena zavesa je istovremeno glavni gradivni element prostora i osnovni graditelj ambijentalnosti enterijera. Ona umekšava ivice, uglove i zvuke. Broj elemenata u prostoru sveden je na minimum. Zadržano je samo neophodno, čime su postignuti jasnoća i iskrenost, prepoznati kao osnova jednostavnosti u dizajnerskom izrazu modnog kreatora.”

autori; Branislav Ristović, Jovana Savić, Nikola Stamenković

“Concept store modnog dizajnera kao tema, nameće formiranje jednostavnog i transformabilnog prostora koji ujedno ima zadatak da predstavi lični potpis kreatora. 

Utilitarnost, suptilnost detalja, nepretencioznost, udobnost, minimalizam, kriva na mestu prave linije, scena… su okvir koji je proizasao iz prepoznatljivog vizuelnog identiteta kreatora.
Prostor je definisan kao scena, i ima zadatak da na nenametljiv način istakne kolekciju u prvi plan.
Oblikovanje prostora definisano je kroz nekoliko elemenata čijim uklapanjem je ostavljena mogućnost formiranja različitih scena i ambijenata. Naspram nepravilne osnove prostorom dominira zavesa koja unosi atmosferu teatra u enterijer i koja daje mogućnost transformacije prostora, od potpunog uklanjanja slike postojećeg prostornog okvira, preko selektivnog isticanja kolekcije do potpunog ogoljavanja enterijera na suštinu.
Koncept je u stvaranju savremenog lica prostora koji je u dijalogu sa postojećim.”

autor: Ines Šolaja

“Materijal, karakter i idejna odredba se mogu menjati shodno dominantnom materijalu primenjenom u tekućoj kolekciji te tako projekat enterijera postaje nikad odredjena tvar te i sama efemernost prostora time postaje naizgled kontrolisana. Ništa ne postaje stvarno, i ako postoji 100 ljudi koji će kročiti u salon, postoji i 100 različitih iskustava, imaginacija, konačnih odredbi modnih projekcija. Time sveukupnost utiska o stvaralastvu kreatora jeste ostvarena u negaciji tvrdog prostornog odredjenja. 

Upotrebna definicija prostora jeste određena, uslovljena, granicama osvetljenog i neosvetljenog, što vremenom jesu transparentne, promenjive, tri upotrebne površine volumene fenomena na koje svaka od njih polaže pravo pripadnosti, pravo ostvarenja komunikacije sa korisnikom koji kroči Unutar. 
Naime, presek promene geometrije, promene osvetljenosti, promene strujanja vazduha i postojećeg komunikacionog kruga shodno položaju ulaza i nametnute funkcije i spoljne vizurne dispozicije jeste oivičen “materijalom” kao podelnim elementom. 
Odredba fasadnih vizurnih i pristupnih koordinata jeste bila presudna za direktrisu materijalne podeonosti, misaonosti prostora, te koja kroz uvezivanje sa zadnjim ekonomskim traktom zapremine ostvaruje trapezoidnu i trougaonu podeonost površina te i samog plafona i poda koji instalaciono i materijalom određeni, 
jesu podeljeni na osvetljeno i neosvetljeno, i ono što osvetljava i ne osvetljava. 
Svetlost kao transformacioni fenomen, vremenom inverzivnom metodom pojavnosti i dominacije zauzima mesto prostorne odredbe, a prostor postaje fenomenološka, iskustvena varijabla. ”

Tokom jula 2009. na inicijativu investitora, autori prvonagrađenih rešenja okupljeni su sa idejom da, u saradnji sa samim investitorom, osmisle i izrade konačni projekat za realizaciju enterijera prodavnice. Kroz više sastanaka, autori i investitor došli su do rešenja u kome su objedinjeni najuspeliji aspekti sva tri konkursna projekta. Zadržana je lagana zavesa kao osnovni gradivni element prostora, kao i motiv formiranja različitih ambijenata njenim pomeranjem.

Saradnja investitora i autora naglo je i neobjašnjivo prekinuta pred prvi susret sa izvođačem. Izvođenje enterijera i dodela nagrada se još uvek iščekuju…