ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ

УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 13.03.2014.године у Београду, од пет приспела предлога, Велика награда за животно дело за 2013. годину једногласном одлуком припала

архитекти Божидару Јанковићу

Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре

присуствовали су:

Проф.Спасоје Крунић, архитект, председник Већа

и чланови

Горан Војводић, архитект

Проф.Владислав Ивковић, архитект

Проф.Душан Крстић, архитект

Боривоје Јовановић, архитект

Академик проф.Милан Лојаница, архитект

Миленија Марушић, архитект

Проф.Василије Милуновић, архитект

Проф.Димитрије Младеновић, архитект

Академик проф.Бранислав Митровић, архитект

Проф.Милан Палишашки,архитект

Проф.Александар Стјепановић, архитект

Проф.Предраг Цагић, архитект

Образложење предлагача:

ПРЕДЛОГ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ за 2013.годину

-          За архитекту Божидара Јанковића

Архитекта Божидар Јанковић

Цртице  из  биографије  архитекте Божидара Јанковића

Архитекта Божидар Јанковић рођен је 1931.године у Београду.

Гимназију је завршио у Београду а потом уписао и дипломирао на АФ у Београду. По окончању студија запослио се у Институту за испитивање материјала- ИМС, а касније у Центру за становање ограну ИМС-а у коме је провео цео свој радни век. Ова неуобичајене одлука садржана је у његовом опредељењу да се у највећој мери посвети истраживању у области становања, најшире схваћеној, почев од урбаног контекста, преко склопа до саме стамбене јединице и њене организације као и њене коначне провере у реализацији. Тако стечена искуства требало је да послуже као елементи битни за даљи рад у области становања, које је, у то време престављала друштвено најангажованију област у грађевинарству.

У време када је за дипломиране студенте АФ-а било релативно једноставно наћи место за даље усавршавање у струци, одлука да своје место потражи у ИМС-у, односно Центру, који је, својим програмом, активностима и обиљем различитих тема, у потпуности одговарало његовом интересу и амбицији. ИМС центар за становање је у то време а и у потоњем периоду у континуитету био јединствено место на које је питање становања студирано и разматрано у најширем смислу, обухватајући све аспекте области који се односе на проблем становања. Ова чињеница је и утицала на опредељење архитекте Б.Јанковића у погледу његовог даљег рада који је у програму Центра, где су равноправно третиране три области од интереса за развој и рад Центра: 1. Архитектонско пројектовање (коме се посветио арх.Б.Ј.) и хабитолошка истраживања; 2. Техничке и друштвене науке; 3.теренска и експериментална истраживања, нашао право место које ће му пружити потребне услова за његово даље усавршавање.

Овако обиман и широко схваћен програм било је могуће остварити одговарајућим квалитетним персонални саставом Центра и сарадницима који су укључивани зависно од теме које су биле предмет истраживања (М.Чанак, др И.Петровић, др Л.Ленарчић, др М.Наслас, М.Митић, Ж.Карапешић, Б.Караџић, С.Вуковић, П.Ристић, Б.Гавриловић социолог К.Петовар, И.Јанковић и др). Овај састав је често допуњаван експертима са стране. Ово је важно напоменути зато што је у раду и активностима у Центру гајен принцип дијалога, размена и супростављање мишљења што је у великој мери одговарало природи арх.Б.Јанковића, спремном да прихвата и анализира туђе ставове и мишљења у циљу постизања квалитетног закључка. Да је избор места за своју активност био исправан у оквиру Центра за становање потврдили су резултати на пољу становања и уобличавању концепта „Београдског стана“, коме је допринео и рад арх.Б.Јанковић.

Сем бављења проблемом становања интересовање арх.Б.Јанковића свој рад је, паралелно , посветио и другим, различитим темама у области архитектуре што је видно из прилога који следи.

Преглед који следи подељен је на неколико сегмената:

1. Друштвена и професионална признања
2. Конкурси
3. Реализовани објекти
4. Нереализоване идеје, било да је у питању конкурс или пројекат, које су у коцептуалном погледу, представљале одређен допринос у односу на теме које су својом сложеношћу биле од интереса за њихово истраживање.

1.Друштвена и професионална признања

Октобарска награда града Београда, 1974. ФДУ, Нови Београд, Борбина награда блок 23, Н.Бгд, 1975., Награда Салона архитектуре – блок 23, Н.Бгд, 1975., Октобарска награда града Београда, осмогодишња школа блок 23, Н.Бгд, 1978., Повеља Новог Београда 1978.

2. Конкурси

Први пласман: Електротехнички факултет, Нови Београд, 1960., РТВ Београд, I награда није додељена- II nag. ex-aequo, Градски центар у Лесковцу, РК Славија, награде нису додељене, један од три равноправна рада, Универзитет уметности Н.Бгд, 1964., Светосавски плато једна од три прве награде, блок 22-Н.Бгд, 1968., Блок 23 Н.Бгд., повишена II –га награда, прва није додељена, Стамбене куле, Осијек 1968., РК Лесковац, 1970., Филозофски факултет, Н.Сад, 1971., Школски угоститељски центар, Београд, 1972., Новосадска банка, Н.Сад, 1974.

Други пласман: РТВ Загреб, IV награда, I и III награда нису додељене, 1962., Дом народног здравља, Краљево, 1965., Блокови 45 и 70, Н.Бгд., 1965., Стамбени комплекс Јулино брдо, Београд, 1966.

Трећи пласман: Железнички чвор-Тиволи, Љубљана, 1959., Типске стамбене зграде ЗУКД , 1960.

Пети пласман – Опера Нови Београд, 1971.

Откупи: Пословна зграда Скопље, Блокови 38 и 39 Н.Бгд, Музеј савремене уметности Н.Бгд.

3. Реализовани објекти:

Стамбене зграде у улици Крушедолској и Трнској 19672-64., ( спољна обрада и

материјализација измењени у односу на пројекат), Стамбена зграда у Улици Стојана Протића 1963-64., Стамбене куле, Бања Лука 1963., Стамбена зграда, Ћуприја 1964., Фискултурна сала сред.мед.школе, Ћуприја, 1964., Школа за рад занатлија, Бања Лука, 1967., Стамбене куле, Осијек 1968., Блок 23, Нови Бгд, 1968-74., ФДУ Н.Бгд., 1968-74., Дечија установа блок 22, Н.Бгд., 1969-73., Блок „Борик“, Бања Лука , 1970., Филозофски факултет, Нови Сад, I фаза- градске власти су искључиле ауторе у другој фази, што је учињено и код реализације , I-ве фазе Новосадске банке (време аутономашког покрета), Насеље солидарности, Крагујевац 1973., Дечија установа блок 23, Н.Бгд, 1976-79., ЦМЗ блок 23, Н.Бгд, 1977-78., Стамбени блок „Солинска цеста“, Тузла, 1977., Стамбене куле и блок „Пашин бунар“, Тузла, 1979-81., VII МЗ Миријево, 1985-89.

Занимљиво је напоменути на крају да су непознати разлози навели арх.Б.Јанковића, да, почетком две хиљадите године, напусти своје бављење проблемима архитектуре и да се посвети цртежу, својој другој, пратећој активности коју је паралелно остваривао уз пројектовање. Количина и број ових цртежа би био довољан за једну изложбу.

На крају овог прегледа опуса архитекте Божидара Јанковића, мислимo да би било најлогичније поновити закључак којим је завршен текст за професора Бранислава Миленковића, архитекту, добитника ВНА за 2012.годину.

Цитат:

Пример одговарајућег признања,увелико закаснелог, представља   наш, навиком стечени, однос према оним људима који су у великој мери својим радом, квалитетом, истрајношћу   задужили своју средину, а да им то не буде вредновано и признато на прави начин. Кад погледамо сав тај напор и жељу да пред струку постави низ битних питања покушавајући да их сагледа, анализира и протумачи , на њему својствен начин, схватићемо да смо у својој средини имали личност огромне енергије, знања и жеље да унапреди релативно скромно поље  истраживања у архитектури.

Стога сматрамo, сумирајући све релевантне податке, да још није касно да му Веће Велике награде архитектуре Удружења архитеката Србије  коначно ода признање.  

У Београду, 05.12. 2013.

Проф.Александар Стјепановић, архитекта

Др Михаило Чанак, архитекта

Проф.Светислав Личина, архитекта

проф.Петар Вуловић, архитекта

проф.Димитрије Младеновић, архитекта

проф.Милан Палишашки, архитекта

проф.др Бранислав Миленковић, архитекта

академик проф.Бранслав Митровић, архитекта