Konferencija: Socijalno stanovanje u Beogradu

BINA 2010 | Beogradska internacionalna nedelja arhitekture;

Društvo arhitekata Beograda,  Kulturni centar Beograda i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

Pozivaju Vas na

konferenciju: Socijalno stanovanje u Beogradu 

u okviru programa izložbe Modeli stanovanja: eksperimenti i svakodnevni život

Muzej istorije Jugoslavije, 26. Mart 2010, 13 30

u diskusiji učestvuju:

-Michael Rieper,arhitekta, kustos izložbe Modeli Stanovanja, MVD Beč, Austrija

-Rüdiger Lainer, arhitekta,  Austrija

-Darko Marušić, arhitekta, profesor, Institut arhitekture i urbanizma Srbije, Beograd, Srbija

-Vladimir Lojanica, arhitekta, profesor, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija

-Zlata Vuksanović Macura , arhitekta, UN Habitat Beograd, Srbija

-Žaklina Gligorijević, arhitekta, direktor Urbanističkog Zavoda Beograda, Srbija

seminar: Prošlost i budućnost arhitekture stanovanja u Srbiji

u okviru programa izložbe Modeli stanovanja: eksperimenti I svakodnevni život

Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 08. April 2010, Sala 200

predavanja će održati:

1. Vladimir Lojanica - Hronologija razvoja stambene arhitekture 
2. Darko Marušić - Beogradska škola stanovanja 
3. Dušan Krstić - Pravilnik za izgradnju stambene arhitekture
4. Zlata Vuksanović Macura - SIRP
5. Michael Rieper – Modeli stanovanja

moderator Ivan Kucina, arhitekta, programski direktor BINA

BINA je, u dogovoru sa kustosima izložbe, želela da iskoristi izložene primere novih modela stanovanja u svetu i prisustvo gostiju iz Austrije da napravi tematsku konferenciju i seminar i tako pokrene neophodne diskusije  o pitanjima socijalno stanovanja kod nas. I pored velikog iskustva u istraživanju i građenju različitih modela društveno organizovanog stanovanja u prošlosti, današnja stambena arhitektura u Srbiji je u velikoj krizi. Propadanje pređašnjih i neodlučnost u stvaranju novih modela, uz promenu političkog sistema i ekonomsko osiromašenje doveli su to toga da se najveći deo proizvodnje stanova prepusti privatnim investitorima čiji je razumljivi cilj uvećanje profita. Bez moći da učestvuju u stvaranju novih modela stanovanja koji bi odgovarali sadašnjim uslovima, bez zahteva institucija koji bi trebali da brinu o javnom dobru i bez pritiska obrazovanih kupaca koji bi izborom kvalitetnijih rešenja podigli nivo tržišne ponude, arhitekti su se posvetili sopstvenom opstajanju u okvirima surove tržišne utakmice. Umesto da istražuju savremene mogućnosti proizvodnje i projektovanja i uspostavljaju viši kvalitet stanovanja, oni su nastavlili da koriste nekada napredne modele koji su pod imperativom smanjenja ulaganja postali regresivni. Iskupljenje se pronalazi u primeni skupih materijala ili u glamurozom dizajnu fasada koje doprinosi većem komercijalnom uspehu proizvoda. Dok je ovakvo ponašanje očekivano kada se radi o privatnim investicijama, ono nema opravdanja kada se radi o, inače nedovoljnom broju, javnih investicija. Zahvaljujući neodgovornosti onih koji su zaduženi da se brinu o socijalnom stanovanju i odsustvu standarda u proizvodnji, projektovanju i građenju stanova ne samo da nema pomaka ka novim modelima, već se i stari upotrebljavaju na pogrešan način. Budući da niko drugi to ne želi, jedino što preostaje je da arhitekti upute poziv onima koji stvaraju uslove za izgradnju stanova i onima koji ih koriste da preispitaju svoje uloge. Da bi povratili izgubljeno poverenje, arhitekti moraju da počnu da ulažu u sopstveni intelektualni razvoj i da međusobno da razmenjuju nove ideje, stvarajući klimu u kojoj se socijalna odgovornost koja je ugrađena u osnove struke, ponovo uspostavlja kao obaveza. Konferencija i seminar koji organizujemo samo je mali doprinos željenom razvitku.