Atraktor – interaktivni omladinski centar

Redizajn istorijske mikroceline gradskog jezgra metodama generativnog projektovanja

Master projekat | autor: Tijana Lapčević ;

mentor: prof. Zoran Lazović ; ass. Vanja Panić

Projekat je krenuo istrazivenjem više problema i pitanja na makro i mikro nivou grad. Ideja je bila da se kroz unapredjenje nivoa kulture zapravo tretiraju svi aspekti života i diktira pravac za prevazilaženje ogromnih problema grada Beograda.

Pre izrade samog projekta usledilo je teoretsko istraživanje u obliku teze, koje se bavilo problematikom centralnog gradskog jezgra i grada Beograda kao prestonice. Rešenje problema na koje teza ukazuje doprinelo bi definisanju identiteta prestonog grada i njegovo mapiranje u globalnoj mreži gradova. Istraživanjem su definisane sve lokacije užeg gradskog jezgra sa istom problematikom. Rešenje problema ovih lokacija ispitivano je metodom generativnog projektovanja, koje upravo zbog svoje kompleksnosti pruža raznovrsne mogućnosti i rešavanje istih. 

Diplomska teza dovodi do univerzalnog rešenja, seta instrukcija-pravila, kojim bi se tretirale sve istražene lokacije i u Diplomskom projektu je na konkretnom primeru i sprovedeno. Dakle ti podaci su poslužiti za izradu parametara i prostorno-programskog nadopunjavanja adaptibilnom, multifunkcionalnom ekstenzijom-strukturom. Dobijeno apstraktno rešenje se može primeniti na više različitih lokacija u gradu, jer sam problem obradjuje i tretira kao niz parametara, čijim se modifikovanjem stvara rešenje.

Težnja je da intervencija ne ugrozi zaštićeno kulturno-istorijsko nasleđe već da se ta odabrana mikrocelina pretvori u “aktivnu zonu”.
Nove “prerađene” mikroceline u neposrednoj blizini Knez Mihajlove ulice, mogu predstavljati upravo to –javne prostore okupljanja, zadržavanja, delovanja…u potpuno novim sadržajima.

Knez Mihajlova ulica kao glavni urbani pešački distrikt predstavlja izuzetnu vrednost za Beograd, koja privlači frekvenciju i korisnika i tokova. Međutim, postoji potreba i potencijal da se celo to područje koje ona privlači u bližoj i daljoj okolini unapredi, da se oformi nova struktura koja će u vidu atraktora privlačiti ljude i tokove čime bi se rasteretila Knez Mihajlova ulica, povezali postojeći ambjenti i oformio novi prostor javnog okupljanja koji bi unapredio i upotpunio gradsku strukturu.

Javlja se potreba za uspostavljanjem veze između postojeće fizičke strukture i savremenih potreba korišćenja gradskog prostora. Stvarajući vredno mesto odmora, komunikacije i raznih aktivnosti.
Cilj prostora je bio stvaranje integrativne strukture u gradu i novih urbanih poteza u vidu atraktora, interaktivnog centra kao savremenog modela u morfološkom, kulturološkom i urbo-sociološkom smislu. Cilj prostora je napraviti urbani magnet, centar privlačenja u mreži gradske strukture istorijskih i javnih funkcija u vidu javnog okupljajućeg i kulturnog središta dostupnog svakom čoveku. 
Projekat ima nekoliko aspekata koji omogućavaju raznovrsnu iskorišćenost: sadržaje unutar centra u vidu kulturnih aktivnosti i informisanja, javni prostor u vidu otvorenog amfiteatra, zelenu površinu kao urbanu oazu u gradskom tkivu i deo strukture u vidu nadstrešnice koja natkriva dati potez i pruža zaštitu i humane vrednosti.

U procesu globalizacije i unifikacije gradova gde mnogi gradovi počinju da liče jedni na druge u mnogome će se vrednovati oni koji imaju nesto specifično što odražava njihovo nasleđe ili ih čini prepoznatljivim. Atraktor - interaktivni centar bi predstavljao kulturno središte grada kao odlike savremenog načina kulture življenja, koji bi u gradu objedinjavao značajne vrednosti i ambijente i reflektovao neophodni kulturni identitet. Jedna ovakva struktura predstavlja dodatnu vrednost za grad i njegovu promociju.

Princip formiranja nove strukture postignut je delovanjem na tri načina: struktura kreće iz partera kako bi se navođenjem usmerio tok ka novoj strukturi i naglasio prelaz iz jednog ambijenta u drugi. Iz partera struktura se nastavlja u prizemlje postojeće izgrađene strukture tj. kontinualnog fronta čime se aktivira prizemni prostor i formira javni prostor sa funkcijom informisanja preko javnog zida. Zatim, sledi tzv. plombiranje nove strukture u prazninu gradskog fronta čime se uspostavlja njegov kontinuitet i krajnji proces formiranja nadstrešnice i zelene površine na krovu novog objekta čime se objedinjuju javni prostori u okruženju i ambijenti unutar samog objekta. Podizanjem strukture u vidu procepa aktivira se unutrašnje dvorište stvarajući mesto okupljanja i odmora namenjen svim korisnicima.

Podeljenost objekta u tri celine omogućuje kontinuitet urbanog ambijenta i doživljaja, a naročito ostvarenje multifunkcionalnosti i adaptabilnosti različitim korisnicima i funkcijama.