Бранислав Миленковић - Велика награда архитектуре 2012

ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ

УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 25.09.2013.године у Београду, од четири приспела предлога, Велика награда за животно дело за 2012. годину једногласном одлуком припала

професору архитекти Браниславу Миленковићу.

Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре

присуствовали су:

Проф.Спасоје Крунић, архитект, председник Већа

и чланови

Проф.Светислав Личина, архитект

Академик проф.Милан Лојаница, архитект

Проф. др Милош Перовић, архитект

Проф.Предраг Цагић, архитект

Проф.Александар Стјепановић, архитект

Миленија Марушић, архитект

Драгољуб Бакић, архитект

Проф.Владислав Ивковић, архитект

Боривоје Јовановић, архитект

Академик проф.Бранислав Митровић, архитект

Проф.Василије Милуновић, архитект

Зоран Бојовић, архитект

Образложење предлагача:

ПРЕДЛОГ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ за 2012.годину
За проф.архитекту Браниславa Миленковићa

Чини ми се да би као мото за текст који следи најбоље послужио документ под насловом „Заборавно племе“ у публикацији објављеној поводом сећања на проф.Рате Богојевића у „Центру за културну деконтаминацију“ проф.Б.Миленковића.
Цртице из биографије проф.Б.М.

Професор Бранислав Миленковић рођен је 1926 године.
Од 1951. до 1953. године ради као млађи грађевински инжењер на Архитектонском факултету у Београду , а од 1954-57 године као хонорарни асистент.
Од 1957- 1959. године као асистент.1958 године, одбранио је хабилитациони рад под насловом
„Пројектантски модул један од најбитнијих елемената код пројектовања“ чиме је стекао
звање доцента на Архитектонском факултету , 1977 године одбранио је докторску дисертацију
под насловом„Студија програмских начела архитектуре и њен однос према другим пољима у науци о простору“ и стекао звање редовног професора на Архитектонском факултету и у том звању остао све до одласка у пензију. Његова наставна активност настављена је,у наредном периоду, у настави на
Последимломским студијама. Обе ове теме, модул и програмска начела, биће стална
Преокупација у његовом научном и истраживачком раду.
Сем наставничке делатности проф.Бранислав Миленковић је активан на разним пољима
у области архитектуре. То је пре свега наставна делатност (уџбеници,скрипта), научно - истраживачка (низ публикација и текстова) практичном раду (реализације, пројекти
и конкурси).

Прилози су подељени на две тематске групе, методологију пројектовања и историјске, критичке и актуелне текстове уз ,њему својственом, аналитичком и објективном приступу.
Листајући материјале који су се нашли испред мене схватио сам да, и поред моје
дугогодишње сарадње са проф.Браниславом Миленковићем,нисам имао стварну
представу о обиму, величини, доприносу и значају који обухватају сва поља његове
активности и интересовања. Теме су различите, приступ прилагођен условима, значају
и сложености онога што се анализира. Утисак који оставља овај материјал садржан је у чињеници да је немогуће у оквиру овог
предлога сагледати његов стварни значај и вредност.
Ради лакшег сагледавања опуса проф.Б.Миленковића материјал је подељен у три групе: реализације, конкурси и научно-истраживачки и други текстови.

Реализације:
Од 1954. до 1973. наведено је 19 реализованих објеката: аеролошка опсерваторија на
Зеленом брду у Београду, филијала народне банке у Пећи; стамбена зграда аеролшке
опсерваторије; зграда социјалног осигурања у Пријепољу; самачки хотел у Мајданпеку; стамбене зграде у Мајданпеку, Пробиштипу и Злетову; осмогодишња школа у Космајској
улици у Београду; одмаралиште железаре Никшић у Бечићима; студентски домови
Патрис Лумумба у Београду.; комплекс средњетехничке школе у Титоиграду; дом студената у Нишу; дом студенткиња у Нишу; станови за насеље Кнежевац-Кијево; самачки хотел Универзитета у Београду ; тржни центар на Петловом брду, осмогодишња
школа на Петловом брду; дечији вртић и јасле на Петловом брду; ресторан и „Острига
у Померу-Истра; хотел Минерва у Подгорици ; Беобанка у Лозници; Беобанка у Апатину; робна кућа у Брчком; Беобанка у Коларчевој улици ; пословна зграда на Теразијама у склопу
Чумићевог сокака.

Конкурси:
Проф.Б.Миленковић учествовао је, што самостално, што у тиму на 60-так, јавних и ужих конкурса. Овај сажети преглед конкурса са различитим темама показује његов интерес за многа пољау области архитектуре и урбанизма. За њега не постоје малих (сеоска кућа и окућница) и сложених, условно, великих тема. Увек је присутан изазов, увек исти, који полази од
окружења, традиције преко организације садржаја до анализе потреба сложених у
архитектонско урбанистички склоп. Овакав приступ и резултати оцењивани су и одговарајућим признањима ( 14 првих пласмана, 4 друга пласмана, 6 трећих пласмана уз 19 откупа).
Навешћемо само карактеристичне : јавне архитектонске конкурсе за типску сеоску зграду
и уређење окућнице; ужи конкурс за регулацију Савске падине; ужи конкурс за регулацију
и пројекат излаза из Теразијског тунела; јавни конкурс за три типа сеоске куће и уређење
окућнице за Космет; јавни конкурс за стамбене објекте у блоковима 45 и 70 у Новом Београду, награда ван конкурса; ужи конкурс за електронски факултет у Нишу; ужи конкурс за Беобанку у Апатину; ужи конкурс за Беобанку у Лозници; ужи конкурс за хотел Путник у Умагу ( I награда); ужи конкурс за уређење и регулацију Чумићевог сокака ( I награда );
јавни конкурс и ужи конкурс за регулацију и типове стамбених зграда друге етапе у
насељу Кнежевац-Кијево ( III награда ); ужи конкурс за средње техничку школу у Титограду ( I награда); јавни конкурс за индивидуалне стамбене зграде на територији НРС ( II и две III награде ); јавни конкурс за индустријско стамбене зграде на територији НРЦГ ( II награда ); ужи конкурс за уређење центра Драчево у Скопљу ( I награда ); јавни конкурс за регулациону
основу града Задра ( откуп ); јавни конкурс за уређење потеза Виловина-Стоје у Пули (б.пл.); јавни конкурс за НО општине Панчево (б.пл.) предлог који није наишао на разумевање
оцењивачког суда као један од ретких предлога који je успоставио одговарајући дијалог са
окружењем избегавши, у то време, карактеристичан интернационални стил непримерен
окружењу.

Научно-истраживачка активност, штампани радови,критички текстови итд.:
Разматрајући целокупан опус који се бави истраживањима и анализом различитих тема које задиру у скоро све области архитектуре и урбанизма намеће се закључак да је циљ и суштина истраживања проф.Б.Миленковића да уочи, рашчлани и дефинише проблем који је предмет анализе и истраживања у намери да са извуку реални и објективни закључци у тумачењу различитих појава у области архитектуре и урбанизма.
С обзиром на обиље материјала и различитих тема поделио сам материјал на неколико сегмената.
Први сегмент посвећен је питању модуларне координације : “Пројектантски модул 1958 “; “Упутства за пројектовање станова у мод.коорд. 1961 “ ; “Модул у мод.коорд. 1977 “; Речник мод.коорд. 1977 “ ; “Примена модула од 10 цм код стамб.згр.”
Други сегмент има за тему стан,становање,окружење: “Стан минималног стандарда 1065/66“; “Нормирање површина у стану 1966 “ ; “Развој програмских начела 1975 “ ; “Композиција плана 1976 “; “Прогноза стамбене средине 1977 “; “ Типичне јединице у традиционалном и савременом оснивању склопа 1977“; “Геометрија склопа 1991 “; Моћ и границе предвиђања – унапређење становања 1993 “;”Величина стамбене површине функционални захтеви корисника 1969 “.
Трећи сегмент : настава(уџбеници, скрипта)
“38 линија”1964/65 “; “Елементи пројектовања 1969”; “ Увод у Архитектонску анализу I,II,III 1969/72/78 “; “Елементи пројектовања са основама урбанизма, уџбеник за усмерено образовање 1979/80 “; “AA – I - 9 књ. 1990 “; “AA – II - 6 књ. 1991 “;

Историјски текстови:
“О схватању савремене архитектуре - Нова Македонија; 1955 “; “О композицији грчких храмова I-II 1962/66 “; “Разарање историје – de aedificatoria 1990 “; “Старо или ново - старо и ново 1994 “;“Нема будућности без ревизије прошлости 1955 “.
Теоријска разматрања и анализе:
“Квадрат као елемент композиције 1955/56 “; “Површина 1969 “;”Типичне организације
1972 “; “Наука о простору I-II 1985/87 “; “Теорија потреба 1978,1997/98 I-II”; “Истраживање
Простора-урбанологија 1992 “; “Симбол-место-форма I-II 1996/96 “; “Култура форме 1992 “;
“/Ре/Конструкција облика 2003 “; “Језик архитектуре 2003 “.

Заштита, конзервација, реконструкција, наслеђе :
Примери из антропоморфне анализе зграда за становање у Македонији 1954/56 ; Призрен: “Проблеми реконструкције и заштите 1960, и регулације 1960 “; “Грађев.традиција 1967 “;
“Косанчићев венац-урбанистичка студија 1969 “; Од Де-конструкције до Ре-конструкције 1996 “; Студија архитек.наслеђа града Врања ; Нова правила заштите 1994 “; Композиционе варијанте једнопростора 1997 “; Конзерватор или пројектант 1998 “; Интернационална теорија и провинцијална пракса 2003/04 “; “Поправни испит историје грађења 2005 “; “Призрен град споменик 2006 “; “Градитељска традиција 2009 “;
На крају напомињем да је из обимног, тематски испреплетаног, и сложеног материјала било тешко јасно дефинисати тематска поља (модул, становање, настава, теорија истраживања,
историја заштите и наслеђа) па тако и ове поделе треба условно прихватити. Уопште узев можемо закључити да део који се односи на методологију пројектовања, независно шта она све подразумева под том општом дефиницијом (модул.коор., стан., настава, историја, теорија, заштита) је заступљен са 65 јединица, а део са чланцима, приказима и критичким освртима приближно у истом броју.

Активност проф.Б.Миленковића одвијала се и у првој декади 21-ог века упркос поодмаклим годинама :”Језик архитектуре” 2003, “Цртежи “ 2007, “Градитељска традиција“ 2009, “Између две горе 2010 “, “Учитељи 2011“, “Последње десетљеће XX-ог века 2012“,”Заборавно племе 2012 “,“Свједок времена 1950/2013 “, што нас уверава де је реч о изузетној личности која је свој релативно дуги животни век посветила на најбољи начин питањима архитектуре.
Шта рећи на крају овог предлога? Пример одговарајућег признања,увелико закаснелог,
представља наш, навиком стечени, однос према оним људима који су у великој мери својим радом, квалитетом, истрајношћу задужили своју средину, а да им то не буде вредновано и признато на прави начин. Кад погледамо сав тај напор и жељу да пред струку постави низ битних питања покушавајући да их сагледа, анализира и протумачи, на њему својствен начин, схватићемо да смо у својој средини имали личност огромне енергије, знања и жеље да унапреди релативно скромно поље теорије и истраживања у архитектури.

Стога сматрам, сумирајући све релевантне податке, да још није касно да му Веће Велике награде архитектуре Удружења архитеката Србије коначно ода признање.

У Београду, 18.јуна 2013. Проф.архитекта Александар Стјепановић, с.р.

Prilog Velika nagrada arhitekture 25-11-2013 from Udruzenje arhitekata Srbije on Vimeo.

BRANISLAV MILENKOVIC from Društvo arhitekata Beograda on Vimeo.