22. 05. 2025.
vesti
610
- +
0

Paviljon Republike Srbije na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2025.

Paviljon Republike Srbije na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2025.

Paviljon Republike Srbije u Đardinima zvanično je otvoren 8. maja 2025. godine, u okviru 19. Međunarodne izložbe arhitekture – Bijenala u Veneciji, koja se ove godine održava pod temom „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna.“

Srbija se na ovom prestižnom događaju predstavila projektom „Rasplitanje: Novi prostori“, koji je izazvao značajnu pažnju publike i stručne javnosti, a našao se i u izborima relevantnih međunarodnih medija među najzapaženijim paviljonima izložbe.

PDF kataloga se može preuzeti sa sajta izložbenog projekta:

https://unraveling.rs/catalogue/

Instagram profil projekta:

https://www.instagram.com/unraveling.rs/

U nastavku možete pročitati celokupan prikaz izložbenog projekta, kao i odabrane medijske osvrte na nastup Republike Srbije

„Rasplitanje: Novi prostori“

Paviljon Republike Srbije na Venecijanskom Bijenalu 2025.

Venecijansko bijenale arhitekture kao jedna od najprestižnijih globalnih manifestacija sa ovogodišnjom temom izložbe: „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna,“ ponovo je pokrenulo veliko interesovanje stručne javnosti i publike. Pitanja koja razvija Karlo Rati kao kustos izložbe Bijenala arhitekture 2025. upućuju na neophodnost traganja za načinima kako arhitektonska praksa može da se adaptira na promene i nove uslove današnjeg globalnog društva, ističući značaj ispitivanja novih strategija u kojima Rati naglašava ideju cirkularnosti. Ove godine nastup Republike Srbije pod kustoskim vodstvom Slobodana Jovića i autora: arhitekata Davora Ereša, Jelene Mitrović, Igora Pantića, modnih dizajnerki Sonje Krstić, Ivane Najdanović i elektoinženjera Petra Lauševića, predstavlja projekat „Rasplitanje: Novi prostori“. Izložbeni projekat nudi nešto više od arhitektonske forme. U svetu koji se neprestano rekonfiguriše pod globalnim izazovima poput klimatskih promena, ekonomskih nestabilnosti i dramatičnih socijalnih razlika, migracija i promena koje donosi veštačka inteligencija, projekat postavlja snažan odgovor na moguću ulogu arhitektonskog znanja u razumevanju kapaciteta razvoja novih pristupa arhitektonske prakse prema neminovnim preobražajima globalnog društva.

Projekat je ostvaren kroz kooperaciju između Beograda, Bangkoka, Pariza i Venecije, predlažući kolektivitet kao interdisciplinarnu saradnju između arhitekata, modnih dizajnerki, programera i inženjera. Struktura izložbe istražuje odnos između prirodne i veštačke inteligencije, fokusirajući se na šaku kao produženi organ uma i presudni alat invencije. Šaka ističe moć učenja, saznavanja, izuma i imaginacije koja se razvija kroz neposredno čulo dodira, slobodu pokreta i taktilna iskustva. Dinamizam ovih interakcija, forma izložbe izražava kao postupak „rasplitanja“.

Arhitektonska izložbena struktura osmišljena je kao forma u stalnom preobražaju – pokretljiva, kinetička, efemerna i cirkularna forma, bliska prirodnoj inteligenciji koja može da misli gradivno iz logike primarne materijalnosti, tako da gradi, razgrađuje i iznova stvara u ciklusima. Na zidove Paviljona pozicionirano je 125 motoričkih kalema u koje se materijalnost forme namotavanjem vraća u svoj primarni oblik – vuneno predivo. Autonomno generisanje energije za rasplitanje i preobražaj forme ostvaruje se posredstvom solarnih panela, ukazujući tako na horizont mogućnosti nove arhitektonske temporalnosti i projektovanje kao istovremenost procesa komponovanja i dekomponovanja strukture. Ovaj temporalni proces postavlja u prvi plan energiju, materijalnost, preobražaje i kapacitet za kontinuiranu rekonfiguraciju, sa idejom da se pokrene proces mišljenja o perspektivama svesti o arhitektonskoj formi, kolektivitetu i njihovom uticaju na naše društvo.

Ideje izložbenog projekta „Rasplitanje: Novi prostori“ nisu prošle nezapaženo na globalno najznačajnijoj manifestaciji arhitekture. Izložba se između ostalog našla u izboru renomiranog arhitektonskog portala Dezeen koji je napravio izbor 10 najistaknutijih paviljona na Bijenalu. Potrebno je pomenuti i to da je kod posetilaca izložba izazvala veliku pažnju pa je primećeno da je prostor paviljona Republike Srbije ispunjen posetiocima u kontinuitetu od otvaranja do zatvaranja kompleksa Đardina venecijanskog bijenala.

Način na koji je ovaj izložbeni projekat predstavio kompleksnost današnje pozicije arhitekture u kontekstu tehnologije, kolektivnosti i pitanja neizbežnosti promena modela mišljenja u profesionalnom delanju, ne samo da odgovara na ključna pitanja i izazove sa kojima se ona susreće, nego i doprinosi širem kulturnom dijalogu, potvrđujući ulogu naše sredine kao prepoznatog aktera na međunarodnoj arhitektonskoj sceni.

Norman Foster 10 05 2025